Vedski pristup vaspitanju

Ne plašite se toga što vas vaša deca ne slušaju. Plašite se toga što se sve vreme ugledaju na vas...

Reč vaspitati  - znači : vas - celokupno, sve ; pitati - hraniti

Čime ćemo nahraniti našu decu? Mudrošću, ljubavlju prema ljudima, snagom, stvaralačkim nadahnućem,inspiracijom, otvorenošću prema svetu, hrabrošću, genijalnošću, poslovnim talentima...?
Da li ćemo uspeti u tome?
Da, ali samo ako i mi sami posedujemo navedene kvalitete. U suprotnom, proces vaspitanja se pretvara u pokušaj ishrane ne pravom hranom,već reklamom hrane , a to vodi u veštački, prazan i beskoristan poduhvat.

Baš zbog toga vaspitanje nije nasilje nad ličnošću deteta, nije nametanje detetu nekih vrednosti i manira. To je rad odrasle osoba  na sebi, na svom karakteru, načinu života, navikama, i, što je najvažnije - na svojim stanjem svesti.
Odrasli čovek može misliti, na primer, da je angažovan u vaspitanju, kada očitava bukvicu ili morališe svom nestašku koji se igra u pesku, bacujući ga na druge ili prljajući se. Ali u stvari, vaspitanje je kontinuiran,neprekidan i gotovo nesvesan proces - kao disanje.
Na primer, majka želi da joj ćerka pomaže oko kućnih poslova. Ali, ako sama majka mrzi svoje dužnosti u kući, ne ume kako da se brine o najmilijma - sa ljubavlju, bez očekivanja nagrade i pohvale, ne živi u duhu nesebičnog služenja, tada će pokušaji da kćeri usadi navike i obaveze da pere sudove, spremi doručak tati ili tome slično - pretvariti odnos između majke i ćerke u rat za odbranu svoje teritorije, svaljivanje obaveze na drugog i borbu za svoja "prava". Ovakvo "vaspitanje" će naučiti devojčicu sebičnosti i manipulisanju.
Dete upija sve što uspe da primeti kod roditelja i ostalih odraslih iz bliskog okruženja.
Jedna mudra žena, instruktor joge, ispričala mi je priču o tome kako su mladi roditelji u svrhu vaspitanja odlučili da ostarele roditelje (baku i deku) premeste za drugi sto za vreme obroka, jer se ružno ponašaju dok jedu: srču, krckaju, mrve , ne koriste salvete... da deca ne bi imala loš primer manira za stolom.
Iste večeri majku je zateklo neprijatno iznenađenje.Petogodišnja kćerka je napravila čajanku za svoje lutke, prvo ih poređavši sve oko stola, a zatim je uzela   dva lutke  i bacila ih na stranu sa rečima: "Baba i deda će sada jesti odvojeno". I majka je videla kakvu budućnost je, moguće, sebi namenila. Nakon toga ponovo su svi jeli zajedno.

Kakvu mudrost, razumevanje i ljubav prema ljudima treba usvojiti da bi se izbegle ovakve situacije!? Treba poći od sebe odnosno od samovaspitanja i samoedukacije.

Sa stanovišta vedske kulture,  na ovaj svet dolazimo ne jednom.Karakter čoveka i uobičajeni obrasci ponašanja uzrokovani su iskustvima prošlih života. Moguće je da se u porodici rodi dete koje prevazilazi svoje roditelje u mnogim duhovnim kvalitetima ili životnim veštinama. Takvo dete može služiti kao primer svojim starijima, naravno, ako imaju mudrosti da u njemu vide učitelja. Međutim , ma kakve talente dete imalo uticaj primarne, matične porodice je veoma bitan za to da li će se ti talenti razviti - loše porodično okruženje i neodgovarajuće vaspitanje može onemogućiti da se talent deteta ne otkrije ili da se razvije, dete sa potencijalom genija, na primer, uz nepravilno vaspitanje može odrasti u čak ispodprosečnu osobu.
Velika duša,koja se nađe u tlačiteljskoj ili nepodržavajućoj porodičnoj atmosferi, može "zaboraviti" svoju suštinu i prihvatiti životni stil roditelja (lenjost, nasilje, loše navike u ishrani, sklonost za alkoholu, razvratu i tako dalje ..) i degradirati.

Svoj životni scenario dete formira zasnivajući ga na principu refleksije i to na dva načina upoređivanja sa roditeljima i njihovim obrascima:
ili - "Ja sam isti kao on / ona "
ili - "Ja apsolutno nisam takav / takva."

Obe šeme pokazuju ogroman uticaj roditelja i porodice na razvoj čoveka.
Vede kažu da je bolje loše obavljati svoju Dharmu (životni dug, obavezu), nego dobro obavljati tuđu Dharmu.
Vezano za vaspitanje ova vedska istina se ogleda u činjenici da su dečaci i devojčice rođeni za potpuno različite životne realizacije, tako da ih ne treba obrazovati i vaspitati po istom modelu (kao što se radi u našim školama), već po totalno drugačijim programima i različitim stilom.
Vaspitanje i obrazovanje devojaka, na primer, uključuje razvoj 108 ženshih veština (uključujući vođenje domaćinstva, pružanje medicinske nege, umeće lepog odevanja, lepog kretanja i govora, pevanje, pisanje poezije i slično).
Dečaci su obučavani u duhu Varne kojoj pripadaju (prevedeno na savremeni jezik - u skladu sa svojom urođenim kvalitetom,prirodom, karakterom). Neko je rođen da radi, neko - da umnožava bogatstvo, neko da bude - zaštitnik i upravljač, neko - da obučava i savetuje.
Naravno, dečaci i devojčice su učili odvojeno.
U modernom društvu, gotovo je univerzalno pravilo da devojčice i dečaci uče isto. Na taj način im se daje pogrešna vizija ključne uloge -a otuda i kasnije nezadovoljstvo u kasnijem životu. Dečake ne orijentišu na buduće odgovarajuće društvene delatnosti , što rezultira budućim profesionalno izgubljenim muškarcima (nezadovoljnih svojim radom, položajem i dostignućima).

Generalno, iz perspektive vedske kulture, manjkavost fokusa savremenog obrazovanja je u tome što nudi veliki asortiman različitih vrsta uskostručnih znanja, umesto da formira kvalitet osobina karaktera u ličnosti deteta.Stoga, odgovornost za ono u šta će se dete razviti pada roditelje.

Ako želite da vaše dete bude ljubazano i saosećajno - pomažite ljudima, praštajte uvrede, uključite se u dobrotvorni rad, poštujte svoje roditelje.
Ako želite da bude kreativno - stvarajte: crtajte, pišite, pevajte, vajajte...
Želite li da se realizuje u socijalnoj sferi - budite aktivni, ne gubite vreme viseći na društvenim mrežama, živite život punim plućima, ne plašite se da počnete od nule, učite bez obzira na svoj uzrast.
Ako želite da dete živi u prosperitetu - razvijajte pravi odnos prema novcu kao materijalnoj energiji, naučite da vidite mogućnosti uspešnog delovanja - inicijative i projekte korisne društvu.
Ako želite da dete bude srećno u porodičnom životu - volite supruga u čistoti i vernosti, čineći radosnim svaki trenutak proveden zajedno.
L.Turkova

Uticaj ženskog glasa

Uticaj ženskog glasa na muškarca

Naučna istraživanja psihologa su utvrdila da muškarac doživljava ženski glas sasvim drugačije nego muški glas. On čuje,pre svega, u ženskom glasu zvuk i ne primećuje odmah značenje reči. Predstavnici jačeg pola dekodiraju ženski glas delom mozga koji je zadužen za obrađivanje zvukova muzike.

Psiholozi su odavno utvrdili da je muškarcima privlačnost ženskog glasa skrivena u tonu a ne u smislu reči. Stoga, jedan od ključnih elemenata koji čine neponovljivost i ono što daje lični pečat bilo kojoj ženskoj osobi je njen glas. Glas može mnogo - može da fascinira, da privlači, da pleni, da obećava. Što je tiši i mekši glas žene, jače utiče na sluh i jače privlači pažnju muškarca. Za muškarce je privlačan ženski glas koji ima meku intonaciju, toplinu, lakoću. Muškarce ushićuje ženski glas kao i osmeh i oči.

Kada žena izgovara reči, ceo svet se zaustavlja i sluša ih. Žena svojim glasom ne komunicira samo sa svetom - svojim glasom žena stvara oko sebe poseban prostor.
Ženski glas čuva tajnu moć transformacije i moć ljubavi. Kada žena počne da psuje ili viče na muškarca, ona time nesvesno uništava prethodno udoban i topao prostor.
Melodičan i lep glas žene izaziva kod muškaraca prijatne fantazije i maštu. Ako žena svojim glasom emituje ljubav, prijatnost i toplinu, to je vodi harmoničnom i srećnom životu.
Muškarca mogu da unište negativne vibracije koje dopiru iz glasa žena. Ružne, zle i  negativne reči nisu toliko pogubne, nego visina glasa, intonacija i izgovor; odnosno nije toliko bitno šta žena kaže, već kako to kaže. Stoga je za žene neophodno da nauče da veruju u svog muškarca, da ga inspirišu i podržavaju ga.

Ljubazne i slatke reči sa usana žena su u stanju da stvaraju čuda.
Žena koja je harmonična i ispunjena ljubavlju, može i bez reči saopštiti muškarcu svoje želje i osećanja. Ona može i da ćuti, ali muškarac koji je kraj nje će osetiti njene želje i raspoloženje.
Sadržaj govora žene treba da bude mudar. Sam proces komunikacije je zadovoljstvo za ženu, kroz taj proces ona realizuje svoju suštinu, svoje esencijalno biće.
Kada ona ne dozvoljava sebi da peva nešto, bilo to sveto, tužno ili veselo, da bi pročistila svoja osećanja, ona time onemogućava sebe da živi svoju žensku prirodu.

Žena koja je ispunjena ljubavlju možu samo jednom rečju, izgovorenom nežnim i tihim glasom, da inspiriše muškarca da izvrši velika dela.
Pokušajte da govorite iz srca, sa ljubavlju, i primetićete kako će svet oko vas početi da se menja!

Osmi mart - šta zaista slavimo

23.februar je u Rusiji Dan Muškaraca i to je državni praznik,
Slavi se pod imenom Dan Zaštitnika Otadžbine (Den zašitnika otečestva)*
Esfir se u srpskim izdanjima Biblije pominje kao Ester, Estera  

Ako je Međunarodni dan žena - 8. mart ustanovljen i započet zahvaljujući prostitutkama i feministkinjama ( objašnjenje sledi iz dole navedene istorije ovog praznika), onda se postavlja pitanje - kome se ustvari čestita ovaj "Dan žena"? I zar nije uvredljivo muškaracima da čestitaju Međunarodni dan feministkinja ? Svejedno i dalje čestitam ženama kao majkama, i smatram da treba da se proslavlja Dan Majki (ali ne ovog datuma i u okviru ovog "Dana žena" ). Žena ima svoju važnu ulogu u društvu, niko osim žene ne može da rađa decu. Ali da bi se dete rodilo i da bi bilo pravilno vaspitano, žena mora da bude ženstvena i muškarci muževni. Međutim, to postaje nemoguće, ako žene ispunjavaju u društvu uloge muškaraca , pokupivši raspoloženje i ideale feminizma koji su sadržani u svetu još od 18. veka.
Niko ne spori vrednost žena, ali ako žene igraju muške uloge, u takvoj "igri" nema pobednika, osim onih koji je ubedio žene da su navodno slobodne. Svako ima svoju svrhu. Zamislite kad bi svi radili ono što žele, bez oslanjanja na dharmu i svoju višu svrhu postojanja, na svoje obaveze i odgovornosti - tada bi svet postao haotičan, a taj haos je stupio na scenu čim su žene počele da vrše muške uloge u društvu, da grade karijeru, zarađuju novac, to je prouzrokovalo pometnju, konfuziju i nesklad... - žene su zbog toga na gubitku. Sve je više ženskih bolesti, nemogućnost žena da imaju rađaju se povećala nekoliko puta, to što se žene ponašaju kao muškarci uzrokuje i razvoj muških hormona kod žena, a to je stresno za žensku psihu, i od tud i mnogi psihološki problemi.

Sve ovo je izazvalo konfuziju i haos, žene sada ne razumeju svoju ulogu, svoju svrhu, te zbog toga ne mogu biti srećne,  mnoge od njih ne mogu čak ni da ostvare svoje osnovne prirodne potrebe normalno.Naprimer,ako bi žene bile žene, i ako ne bi igrale muške uloge i ne bi bile sujetne zbog svoje karijere, bile bi veoma privlačne muškarcima, jednostavno - samo na račun svoje ženstvenosti, same po sebi bi bile interesantne muškarcima.One bi odavno bile u braku, rodile decu, i bile bi idealnu uklopljene u sklad i harmoniju sveta koji ih okružuje. Ona bi imala skladan odnos sa voljenim muškarcem , pošto je ženstvenu ženu nemoguće  ne voleti, ne darivati joj poklone, odeću, cipele, izgraditi kuću za nju i opremiti je nameštajem. Ovakva žena neće morati da pribegava veštačke metode seksualnog (samo)zadovoljavanja, čemu pribegavaju mnoge single dame i žene i devojke koje jure za karijerom. Normalno razvijenom i zadovoljnom ljudskom biću nisu predmeti za samozadovoljavanje jedini "seksualni partneri". Navedeno je pokazatelj da je žena postala nesrećnija odbacujući upravo ono što su joj podarile priroda iBogu, odbacila je svoju svrhu, svoju prirodnu funkciju.Na taj način ona gubi sve - zdravlje, hormonalni balans, koji direktno zavise od njenog zadovoljstva životom, od ljubavi. Pogledajte lica žena - u prevozu, na ulici - mnoge od njih izgledaju umorno, nezadovoljno, mnogi od njih izgledaju veoma smešno - obučene u razne vrste nepraktične ili nedostojnstvene vrste odeće, ili noseći zimi odeću koja više odgovara kasnom proleću ili ranoj jeseni, obuvaju cipele i čizme visokih potpetica u kojima trče za prevozom, ili u naprimer minisuknjama uz tanke hulahopke ali sa bundom i šubarom na glavi, ili se oblače kao prostitutke.Tako to izgleda u današnje vreme, prema opšte prihvaćenim zahtevima mode. 

Žene privlače pažnju muškaraca svojim provokativnim izgledom, a onda sledi žaljenje nanedostatak ljubavi. Ako ste seksualno zadovoljni, ne morate da se oblačite provokativno i privlačite pažnju nepoznatih muškaraca. Provokativan i oskudan način odevanja je, kao što znate, metod energetskog vampirizma, tako se oblače devojke/žene koje su zabrinute zbog nedostatka pažnje, kojima jednostavno nije dovoljna normalna ljubav jednog muškarca, ali one smatraju misle da imaju dovoljno seksipila i pažnje od strane muškaraca. One vampirišu svojom odećom. Svaka žena to zna, svaka zna kako da se obuče da bi na nju obratili pažnju.Da li takve tehnike energetskog vampirizma donose zadovoljstvo? Takve žene eksploatišu prirodne instinkte muškaraca i to predstavlja kršenje zakona prirode. Kao po pravilu ove žene dobijaju kao odgovor gomilu bolesti, jer provociraju ljudsku pohotu, raspaljuju požudu u njima, a pošto ta požuda ostaje nezadovoljena, suptilnom energijom uma prebacuje karmičku odgovornost na one koji/koje provociraju. Odatle je kod žena večito nezadovoljstvo,snobizam, "kučkasto" ponašanje i razmišljanje i slične negativnosti. Jer, uprkos činjenici da ove žene vampirišu energiju muškaraca i akumuliraju je, one ne dobijaju mentalno zadovoljstvo, one su uvek nezasite i ne mogu da postignu smirenje. Imaju veoma nemiran i nezaštićeni um,  teže da popune praznine i rastuće nezadovoljstvo, pa se stalno prožderavaju, ili se bacaju na beskonačnu kupovinu garderobe (koju zatim ne nose, ili obuku samo jednom). One ne mogu da shvate u čemu je stvar, šta je razlog njihovog nezadovoljstva u životu. A ona samo treba muškarca. Ali da biprivukla normalnog, tj onakvog kakvog ona želi, ona treba da mu bude verna.
A taj kvalitet je već izgubila. Njoj je često teško da bude takva, konstantno u svom umu menja muškarce, svojim telom privlači druge iylayeći provokativno ili oskudno odeveni među ljude. To se dešava na nesvesnom nivou kod većine ženske populacije što je rezultat emancipacije tj usađivanja programa. Nekoliko generacija žena su obrazovali roditelji baš sa takvim emancipovanim stavova. Njih su vaspitavale majke, koja nisu mogle i umele da pravilnopostupaju sa očevima, koje su se svađale sa svojim muževima, koje su se drsko odnosile prema svojim muževima, koje nisu znale kako da ostvare pravilnu interakciju sa muškom energijom.

Takve žene su zaboravili tj odučile se  da poštuju muškarce, naučile su samo da privuku muškarce i "uhvate" ih na osnovu seksualnog nagona, privući ih nagim telom, ali kada je u pitanju zajednički život, one ne umeju ništa i ne znaju kako da se ponašaju sa muškarcem, kada da kažu, kada da prećute, na koji način izreći neslaganje. Niko ih nije ovome učio.

 A i ko želi danas ovo da nauči? Svako želi da izgradi karijeru. Tridesetogodišnje devojke su već imale iskustva mnogih sastanaka i rastanaka, brakova, sa decom u naručju pokušavaju nešto da nauče na predavanjima i radionicama o porodičnim odnosima.

 A ko se okoristio od emancipacije i ovakvih prava žena? O kakvim pravima je reč? Mi smo obmanuti, jeftino prevareni i svet je izgubio čistoću i čednost žena, a uporedo sa tim, muškarci su izgubili uzvišene ideje i podsticaje. Uostalom, za muškarca je čista i čedna žena pravi standard ljubavi i požrtvovanja, od nje on uči, a on njoj uzvraća za njenu ljubav. Tačno tako je formiran prirodan poredak stvari -  žena svojom čistoćom i ljubavlju ispunjava čoveka, a on svoju gruboću i neotesanost transformiše te je tako preobraženu uzvraća ženi, i tako je njegov um vremenom iz čistoće ljubaviraste do viših ideja i kasnije se ta ljubav prerasta iz fizičkog na suptilniji nivo. Na ovom nivou par već oseća punu satisfakciju životom koji se odvija u ljubavi i slozi.
 Šta dostižu moderni parovi? To je večni haos, konfuzija, rasprave ko kome šta duguje, debate opravima i dužnostima( gde niko ne želi da obavljaju svoje dužnosti, već se trudi da ih izbegne i prebaci na partnera ). Žene plaču " Ja sam žena, ja nikome nisam ništa dužna, voli me!"
Ali pritom ona ne daje sebe. Ona je zahtevna, smatra sebe savršenstvom, i misli da su njoj svi dužni i obavezni, a ona nikome. Tako su danas vaspitane žene ili bolje reći programirane da tako govore. Ja ništa nikome nisam dužna, ja sam žena. Tačka. Onda i ženama niko ne treba, i onda neka ne traže nešto od drugih.

Društvo je osnovano tako da smo svi povezani i da svako ima svoju ulogu i svrhu, svoju dharmu i obaveze:

Kod žene to su ženske obaveze - ljubav, briga za muškarca.
Kod muškaraca to su muške obaveze - zaštita žena, obezbeđivanje duhovnog rasta i socijalne zaštite.

Muškarci rade u zajednici, u javnosti a žene ih podržavaju i pomažu im u tome.

Nije pravilno da žena ore na njivi, a muškarac statično gleda i gunđa, tobože pomažući. Takva žena je lokomotiva, a takav muškarac je prikolica, vagon lokomotive. To je neharmonično, to je nesklad, to je haos, to nije pravilno shvatanje. Muškarac treba da upravlja lokomotivom, a žena treba da je uz njega i da stvara toplinu i udobnost. Žene znaju kako se to radi bolje od muškaraca; a muškarac donosi dobitak u kuću. Tada će biti reda i mira.

inspirisano tekstom D.Lapteva

*izvor gornje slike

O ženskoj vernosti

Mistična snaga ženske vernosti

Ako osoba usmerava svoj napor na dobrobit drugog čoveka sila njegovih mentalnog delovanja je umnogome veća nego da ih je usmerio na sebe. Na taj način, vernost žene mužu, njena posvećenost jednom čoveku stvara za njega napredak i dobru sudbinu. Umesto da bude zabrinuta nad teretom svoje sudbine, postupajući po dužnosti i krećući se duhovnim putem , žena pronalazi snagu da se brine o sudbini drugog lica - pažnjom, negom, resursima, hranom, znanjem, čime ona transformiše negativne aspekte sudbine tog drugog čoveka.

Ženska priroda čuva najskrovitije tajne služenja drugome, koje vode ka sreći. Kada ona, celom svojom svešću, uroni u drugog čoveka, koncentrišući se na njega, time mu postaje potpuno verna, a čovek na kog je usmerena psihička snaga vernosti žene, postaje nepovrediv od bilo koga i bilo čega, pa čak i od sopstvene sudbine. Čak i da je pod negativnim uticajem planeta, sopstvenih grehova, svoje gluposti, loše karme, koju je zaradio tokom mnogih života, lošom sudbinom i patnjom, oko njega se stvara zaštitna aura koja ga štiti od navedenih negativnosti i problema.

Ako se žena koncentriše na svog voljenog, na svog muža, bez obzira na prirodu njihovog odnosa - bili oni u braku ili ne, ona može uticati na njegovu  sudbinu ... Osim toga žena, ako je iskreno odana svom mužu, stiče veoma veliku unutrašnju snagu. Ovo je njen način akumulacije psihičke energije.

Kod muškarca akumulacija psihičke energije je povezana sa kontrolom čula tj askezom. Akumulaciju energije kod žena predstavlja čednost. Ona ne treba da sebi nameće bilo koja druga specifična ograničenja. Ako ona istinski služi svom mužu , tada ona akumulira veoma visok energetski potencijal. Zahvaljujući ovom potencijalu, ona može da utiče na muža, na druge ljude, na životna dešavanja. Tako je i zbog činjenice da ona time ispunjava svoju karmičku predodređenost, te uz energiju i snagu, dostiže integritet i unutrašnju harmoniju, što je čini smirenom,zadovoljnom i srećnom.

Mnoštvo drugih beneficija i blaga time dolaze do nje. O njoj tada bukvalno ceo univerzum vodi računa. Ako pažljivo posmatrate ženu zaista posvećenu svom mužu, onda ćete primetiti da je pod nekom nevidljivom  zaštitom: želje joj se lako ispunjavaju, dobija poklone,  pomoć joj dolazi u pravo vreme -kada joj je to najpotrebnije, preko intuicije ona dobija saznanja o tome kako da postupi u datoj situaciji. Čak i kada nailaze teškoće, nevidljiva sila sudbine će nastaviti da brine o njoj, dajući joj smernice i podršku.
Ta potencijalna energija koja se akumulira kod žena vernih svojim muževima, takođe daje moć i njima...
Koristite ova znanja za dobrobit, i budite srećni!

" Žena može biti verna čak i onome sa kojim se još nije ni upoznala, i biti neverna muškarcu kome je verna na spoljašnjem nivou. Vernost neudate devojke svom budućem mužu ogleda se u tome da ona zna da on postoji, on je upravo ono što joj je potrebno, i on će je zasigurno pronaći, a ona ne treba da žuri i skače na prvog momka na kog naidje ili ga upozna, vodjena strahom da će ostati sama. Ona strpljivo i tiho čeka. Ovakav način razmišljanja i ponašanja sugeriše da ona zaista veruje Bogu - ona ​​zna da će se Bog pobrinuti o njoj i poslati joj dobrog muža.

Neverstvo udate ženu prema svom mužu nije nužno izraženo u spoljnim aktivnosti - radi toga da žena bude neverna svom mužu, dovoljno je da pretpostavlja da njen muž - "nije najbolja varijanta, izbor" za nju." - Ruslan Naruševič

O ženskoj karmi

Žensko telo je predodređeno za odrađivanje karme a muško za stvaranje nove. Muškarac pomaže ženi da se kreće unapred, u stanju je da se nosi sa njenom nepovoljnom sudbinom, koja se kod žene manifestuje kroz raspoloženje (napadi besa, histerisanje, žalbe).

Kod žena, po Vedama, najteža karma se izražava kroz povremene nalete očaja bez razloga. Ovo emocionalno iskustvo muškarcima se može opisati ovako: "Kao da si konstantno pio 3 meseca, a zatim se probudio i saznao da te je žena ostavila, otpušten si, i još si došao do saznanja da Boga nema." Ovo je uobičajeno žensko loše raspoloženje po ozbiljnosti i jačini osećaja. Žena čisti svoju karmu iymeđu ostalog i kroz iskustvo negativnih emocija.

Ženi je potrebno da neko preuzme odgovornost za nju, inače joj je veoma teško živeti. Bliski muškarac mora naučiti da izvuče iz nje onošto je slama iznutra, ne optužujući, već pomažući joj da preživi buru emocija, i dati joj mogućnost da je savlada. Muška predodređenost i jeste u činjenici da zaštiti ženu, ponekad čak i od nje same. Njegove magične reči su: "Ne brini, ja sam sa tobom!"

R. Narushevič

Ženska duhovna praksa

Ženska duhovna praksa - šta je to?
Ako devojka misli da se aktivno bavi duhovnom praksom, a već petu godinu je zaboravila šta je manikir, šta je šminka, šta je frizura, šta je elegantno oblačenje, to znači da se ona zanima bilo čime drugim, samo ne duhovnom praksom. Oprostite mi na tako radikalnoj izjavi. Možda se čini da je to moj subjektivni doživljaj... Ali ja sam m uveren u to - ona ​​je zauzeta nečim, ali ne duhovnom praksom. (Ženska Akeza)
Duhovna praksa pomaže ženama da osveste svoju vrednost, svoju prelepu prirodu. Ova duhovna praksa omogućava ženi da shvati da je ona vredna brige, nege, staranja o sebi i da je njena priroda vrlo duhovna. Eto šta je ženska duhovna praksa. Čim to ona shvati više ne nosi teške torbe, ona više ne nosi bluzu koja joj je ostala od maturske večeri već desetu godinu zaredom, a ne nosi na lepljenje flakice na istim čizmama već sedmu sezonu, pokušavajući da ih ulepša nekako uz pomoć viksa i spreja.
Oseća da je dostojna komunikacije, da je dostojna dugih telefonskih razgovora, to je dostojna pomoći od strane drugih, ona je dostojna i vredna da brine o sebi i izgleda atraktivno. Stoga, devojke koje se bavite duhovnom praksom - duhovna praksa za žene nije onakva duhovna praksa, kakvom je smatramo na prvi pogled.  Možete meriti napredak u duhovnoj praksi devojaka i žena po tačkama koje povećavaju žensku lunarnu energiju. Što više žena radi te stvari - možete zaključiti da je više duhovno napredovala.
R. Narushevič