Rama Ekadaši

Rama Ekadaši - 26.oktobar 2016.

 

Rama Ekadaši je vrlo povoljan, jer strogo pridržavanje posta Rama Ekadašija odmah uništava i najveće grehe. Post na ovaj dan ima moć da ispuni sve želje i da daruje večnu sreću. Snaga Rama Ekadašija jednom je učinila da Šobhana stekne kraljevstvo na vrhu planine Mandara (Mandaračala).

Ko posti sveti Ekadašije za vreme svetle (rastuća faza meseca)  i tamne (opadajuća faza meseca) četrnaestodnevnice svakog meseca, sigurno će se osloboditi posledica grehova. Ne treba praviti razliku između Ekadašija svetle (rastuća faza meseca)  i tamne (opadajuća faza meseca) četrnaestodnevnice. Kao što vidimo oba mogu doneti zadovoljstvo na ovom svetu i osloboditi čak i najgrešnije i pale duše. Baš kao što i crna i bela krava daju jednako kvalitetno belo mleko, tako i Ekadaši i svetlih i tamnih faza meseca daju istu korist.
Stoga Ekadaši u tamnoj četrnaestodnevnici ( Krišna pakša ) i u svijetloj četrnaestodnevnici (Šukla ili Gaura Pakša ) donose jednaku dobrobit i na posletku oslobađaju od uzastupnog kruga rođenja i smrti (Samsara).
Svako ko posti tokom svetih dana Ekadašija, oslobađa se svih vrsta grehova i dostiže vrhovno prebivalište Gospodina Višnua.

Slava i blagodeti Rama Ekadašija su opisani u Brahma-Vaivarta Purani u besedi Krišne Maharadži Yudhišthiri


Maharadža Yudhišthira reče:
"O Džanardana, zaštitniče svih živih bića, kako se zove Ekadaši koji dolazi u periodu opadajućeg meseca tokom Karttike ? Molim te, ispričaj mi o tome."

Gospod Krišna odgovori:

"O lave među carevima, Ekadaši koji nastupa u periodu opadajućeg meseca tokom Karttike zove se Rama Ekadaši. On je najpovoljniji za uništavanje posledica greha. Sada poslušaj priču o slavi Rama Ekadašija."

U davnoj prošlosti je živeo slavni car po imenu Mučukunda. Bio je dobar prijatelj Indri, vladaru rajskih planeta. Takođe je bio i prijatelj takvim ličnostima kao što su Jamaradž, Varuna, Kubera i Vibhišana. Mučakunda je bio pravedan, istinoljubiv i  posvećen neprekidnom i privrženom služenju Višnuu. Upravljao je svojim carstvom, sledeći religijske i moralne zakone , i u njegovom carstvu vladao je sklad.

Mučakunda je imao kćer Čandrabhagu, koju ju je dao za ženu Šobhani, sinu Čandrasene. Jednog dana, Šobhana je posetio svog tasta na dan Ekadašija. Ova poseta prilično je uznemirila Šobhaninu ženu Čandrabhagu, jer je znala da je njezin muž fizički vrlo slab, te se neće moći pridržavati vrlo strogog celodnevnog posta. Pored toga, njen otac car Mučukunda je bio veoma strog po pitanju Ekadašija. Na dan prije Ekadašija sluge cara Mučukunde su obznanjivali udarcima u gong  da niko ne sme jesti na Ekadaši.

Kad je Šobhana čuo zvuk gonga i saznao kakva je tradicija u carstvu cara Mučukunde rekao je svojoj ženi: ''O voljena, što da radim sad? Reci mi kako da ne ugrozim svoj život a da se pridržavam naredbe tvoga oca i da ga ne uvredim."

Čandrabhaga mu odgovori: "Dragi moj mužu, u carstvu moga oca nikome – ni slonovima ni konjima a kamoli ljudskim bićima nije dozvoljeno da jedu na Ekadaši. Nijedna životinja ne dobije obrok, ni slamku slame, ni lišća ,čak ni vode ne dobiju na sveti dan Ekadaši. Kako onda da ti izbegneš post? Voljeni moj mužu, ako moraš jesti, najbolje je da odeš. Promisli i donesi odluku."

Princ Šobhana saslušavši Čandrabhagu reče: "Odlučio sam postiti na sveti dan Ekadašija. Kakva god mi sudbina bila, prihvatam je."

Odlučivši tako, Šobhana je postio na Ekadaši, ali je postojao sve uznemireniji, mučile su ga nepodnošljiva glad i žeđ. Kada je sunce zašlo, sve vaišnave i blagočestivi ljudi su se razveseli. Nastupila je povoljna noć tokom koje su svi su ostali budni, pevajući i slaveći Gospoda. Ali za princa Šobhanu noć je postala preteška u tolikoj meri da kada je sunce zarumenilo na zoru u Dvadaši, princ Šobana je preminuo.

Car Mučakunda organizovao je zetovu sahranu, telo Šobhane je bilo položeno na veliku hrpu sandalovog drveta za lomaču. Car Mučukunda je naredio svojoj kćeri Čandrabhagi da se ne penje na muževu lomaču, te je ona nakon završetka svih procesa pročišćenja i procedura u čast njezinog pokojnog muža, nastavila živeti u očevoj kući.

Krišna nastavi:
O najbolji među kraljevima, Yudhišthira, pod uticajem Rama Ekadašija nakon smrti Šobhana je postao vladar prekrasnog grada Devapuri koji se prostirao na vrhu planine Mandara (Mandaračala). Kraljevstvo je bilo kao grad polubogova; puno blještavila i raskoši, stubovi su bili načinjeni od zlata i ukrašeni bezbrojnim draguljima, u zidovima su bili ugrađeni grumeni kristala i dragog kamenja. Kralj Šobhana sedeo je na tronu ispod prekrasnog belog baldahina, sluge su ga hladile sa lepezom od jakova repa.

Veličanstvena kruna mu je stajala na glavi, predivne naušnice krasile su mu uši, ogrlica mu je krasila vrat, a ruke su mu bile nakićene narukvicama od zlata i dragulja. Služile su ga Gandharve (najbolje rajske pevačice) i Apsare (rajske plesačice). Ličio je na Indru, vladara raja.

Jednog je dana brahman zvan Somašarma, koji je bio žitelj Mučakundinog carstva, doputovao u Šobhanino kraljevstvo tokom hodočašća raznih svetih mesta. Brahman je vidio Šobhanu sa svim njegovim sjajnim ukrasima i pomislio kako je moguće da je to zet njegovog kralja Mučakunde. Kada je Šobhana video brahmana kako mu prilazi skočio je sa svog trona,poželeo mu dobrodošlicu i poklonio mu se sa poštovanjem . Nakon što je odao svoje poštovanje brahmanu upitao ga je za blagostanje i zdravlje svog tasta, žene i ostalih stanovnika carstva.

Somašarma mu odgovori: "O kralju, svi stanovnici i podanici u carstvu tvoga tasta dobro su, Čandrabhaga i ostali članovi tvoje obitelji isto su dobro. Mir, sreća i blagostanje vladaju carstvom. Iznenađen sam što te nalazim ovde! Molim te, pričaj mi o sebi. Nikada ne videh ovako prekrasan grad! Ljubazno te molim, reci mi kako si ga zaslužio."

Tad kralj Šobhana poče pričati svoju priču: "Dobio sam ovaj veličanstven grad da vladam njime zahvaljujući uticaju posta na Rama Ekadaši koji dolazi u periodu opadajućeg meseca tokom Karttike. O najbolji od brahmana, ljubazno te molim da me posavetuješ kako mogu ovu lepotu i sjaj učiniti večnim. Sav ovaj sjaj je privremen,  ovo je privremeni grad na ovom materijalnom svijetu. Zato što sam postio na Rama Ekadaši bez imalo vere, ovo kraljevstvo je kratkotrajno. Vrati se Čandrabhagi, lepoj kćeri cara Mučukunde, i reci joj šta si video i reci joj za ovo mesto i mene. Sigurno će kad joj ti, brahman čista srca, kažeš o meni, ona naći način da moj grad postane večan."

Pošto je poslušao Šobhaninu priču brahman se vratio u carstvo Mučukunde i ispričao celi događaj Čandrabhagi koja je bila neopisivo radosna, iznenađena i ushićena kad je čula vesti o svom mužu. Zatim upita brahmana: "O veliki brahmane, je li to što si vidio san ili je ipak zbilja? Slušajući te, osećam se kao da sanjam najprekrasniji san"

Somašarma joj odgovori: "O Princezo, svojim očima sam video tvog  muža, licem u lice, u Devapuri, tom prekrasnom kraljevstvu koje liči na kraljevsko odmaralište rajskih stanovnika. Tvoj muž zamolio me da ti ovo ispripovedam i da ti kažem kako je njegovo kraljevstvo kratkotrajno i da može svaki čas iščeznuti.Nada se da ćeš ti pronaći način kako njegovo kraljevstvo učiniti večnim."

Čandrabhaga čuvši to reče: "O mudrače među brahmanima, molim te, smesta me odvedi do mesta gde prebiva moj muž, jer izgaram od želje da ga ponovno vidim. Snagom blagodeti i milošću stečenom posteći na svaki Ekadaši u životu ću njegovo kraljevstvo učiniti večnim. Molim te, ujedini nas, ponovo. Rečeno je da onaj ko ponovno spoji razdvojene stiče veliku milost."

Brahman Somašarma poveo je Čandrabhagu u blistavo Šobhanino kraljevstvo. Ali pre nego su stigli tamo, zaustavili su se u podnožju Planine Mandare, u svetom Bamadevinom ašramu. Kada je čuo njihovu priču, Bamadeva je svetom vodom poškropio Čandrabhagu i posvetio joj vedske mantre.

Zahvaljujući moći Vamadevinog obreda i milosti koju je stekla posteći na sve Ekadašije njezino tijelo postalo je transcendentalno. Zanesena, s očima širom otvorenim od čuda, Čandrabhaga je nastavila svoje putovanje.

Kada je Šobhana vidio sa vrha planine Mandare svoju ženu Čandrabhagu kako mu prilazi, bio je preplavljen radošću i srećom. Kada je stigla rekla mu je "O najdraži, molim te poslušaj ono šta ću ti sada reći, jer to će ti doneti veliku dobrobit. Od svoje osme godine postim, redovno i sa verom, na svaki Ekadaši. Ako prenesem na tebe svu milost koju sam stekla, tvoje će kraljevstvo zasigurno postati večno i u njemu će blagostanje rasti sve do dolaska velikog potopa!"

Zatim Krišna reče Yudhišthiri:

O Yudhišthira, na taj način je Čandrabhaga koja je imala transcendentalno telo i bila ukrašena najlepšim ukrasima, napokon uživala u miru i sreći sa svojim mužem. Snagom Rama Ekadašija, Šobhanino kraljevstvo na vrhu Planine Mandaračale moglo je ispuniti sve njegove želje i donijeti mu večnu sreću poput one koju donosi transcendentalna kama-dhenu krava i kamen mudrosti.

O najveći među kraljevima, ispripovedao sam ti slave Rama Ekadašija koji pada na tamnu četrnaestodnevnicu meseca Karttike.

Tako se završava priča o slavnom svetom Karttika-Krišna Ekadašiju, ili Rama Ekadašiju, iz Brahma-Vaivarta purane.

26.10.2016. 
Rama Ekadasi

27.10.16. Dvadasi
Prekid posta: 07:29 - 10:56